A ZAKAJ NE VJERUJEŠ U BAJKE?
srijeda, 18.07.2007.
Koja vrućina,a tek sparina
Od toga nisam imala volje ništa pisat,osim polu-luđačkih mailova po familiji.Ali mislim da je moj braco stvarno najviše nastrado u svom mailu...Ah,baš me briga...Ne znam da li sam pisala o tome da sam bila na ultrazvuku i da mi nikad nije u životu bilo lijepše...Koji osjećaj je vidjeti svoje dijete u trbuhu...Ma nešto neopisivo riječima.
Danas sam nakon 100godina pohala kruh i kaj mi se dohodi?Napravila sam takav dim u kući,da smo se svi jedva vidli...i naravno,morali smo otvoriti prozore i vrućina je ušla unutra.
Ma u prošlom postu sam napisla da sam pehist i stvarno jesam.
Mislim da to već svi znaju.Kako sam se danas skuhala na putu do frendice,e u ovom je Zagrebu totalna ludnica.Do subote ću valjda izdržat ovdje,mada nisam baš oduševljena,al ajde,kad idemo svi skupa,onda idemo....
U autu mi je bilo 60 stupnjeva valjda,al sva sreća nisam se tak strašno ušvicala,jer bi inače poludjela.
Mrzim iz dna duše kad se neko ušvica ko svinja i kad se još uopće ne trudi to isprat sa sebe.Znate ono kad uđete u bus ili tramvaj,a bauštelci i debele krmačone od 5-6 banki smrde na 200 metara,nema mi gore.Možda samo onaj miris starčeka,ali ne,nije gori od uznojenih ljudi.
Bljuuuuf...
Znate kaj ljudi moji,tak mi je vruće da vidim da već kroz halucinacije pišem i da pišem fakat gluposti.Pa mislim da bi sada bilo vrijeme za pozdrav,od mene i iz mamine bušice!!!
četvrtak, 12.07.2007.
Pehhhhhhhhhh
Pa kaj nije peh napisat kilometarski post i kad ga hoćeš objavit onda te samo nekaj izbaci s neta?Kaj nije peh vidjet kak frajera u Gajnicama pogazi vlak?I kaj nije jebeni peh kad si namažeš nokte sa crvenim lakom da ti se piša,a nokti mokri...
Napisala sam post o tome kako ljudi neoprezno prelaze prugu na mjestima gdje to nije predviđeno...
Nije mi to jasno!!!Pa zar ne razmišljaju da ih netko čeka kod kuće,da imaju obitelji,djecu???
Hvala Bogu da danas ovog vlak nije raskomado jer mislim da bi umrla od šoka.
Ali fakat nemam sreće...
utorak, 10.07.2007.
Da,baš prava sapunica
Pa,da budem iskrena baš i ne smatram svoj život sapunicom,više mi se čini da je to tragikomedija.Ali meni je dobar.Pošto je KLonZ-u sapunica,onda nek mu bude.Neznam kaj bi uopće rekla.Upravo sa došla u Zagreb,a ono mutno vrijeme,zima i kaos.Nemam kaj obuć.Ne stanem u svoju robu od prije.Htjela sam ić još jučer,ali bi mi bilo vrlo neisplativo.Sve moje frendice negdje šljakaju,sve nešto rade,a ja sam na bolovanju,na moru,moram priznat da uživam.Lijepo mi je.Upravo slišam Ninu Badrić i malo razmišljam...Kakav bi mi život bio da od Miša nisam otišla bez objašnjenja,da nisam otišla uopće?Mislim da bi mi sa njim sigurno bilo lijepo...Ja tom čovjeku stvarno nemam kaj za zamjerit,stvarno nemam.Jedino možda kaj me nije odvukao k sebi,kaj mi nije naredio da dođem,samo to kaj me olako pustio...Ali nema veze...I ja bi tako postupila,ne bi bilo u redu da mu to zamjeram.
Brat mi je u Umagu,mislim daj,to je prestrašno.On i 3 frenda spavaju na trosjedu kod nas u boravku.On stvarno nije normalan.Rastaje se od te svoje Eme,dođe u Umag sa tolikim ljudima i već 3 dana nas uvjerava da će si nać drugi sještaj.Zato sam se ja i pokupila u Zagreb.Stvarno je prolupo.Da se neko može sa 24 godine tak ponašat,toliko kretenski.Nije mi to jasno.Ja sam od njega mlađa pa se normalnje ponašam.Ajde,još bi rekla da kod nas u Umagu ima mjesta.Šestero nas je u trosobnom stanu od kad sam ja dole i sad on dođe.Sad nas je 10 i još se sav polomio drugi dan kad je došo.Samo mu je bitno kak će se napušit i napit.Ma daj to nije moj brat.
Mlađi brat i ja smo ludi na njega i to još kak...Ja sam mu sad ostavila svoj krevet,mislim nemam riječi uopće.Vratit ću se u Zg što prije.I ovako me mama zove svaki dan da se vratim,prvi put sam je u životu ostavila.I budem jer sam ja kod svoje mame kraljica,sve dobivam i boli me briga.
Stavila bi ja onog smajlića sa cigaretom i naočalama,ali sam trudna i ne pušim pa mi je glupo.
Brzo sam došla iz Umaga u Zg,dragi me dočeko sa hrpom kupina i lubenicom,hladnom,ledenom bolje rečenom.Baš me razveselio.
Ljudi pozz do sutra...
nedjelja, 08.07.2007.
To baš i nije tak kak svi misle
Ja sam mislila da kad si trudan,da ti je jako lijepo,da te svi maze i paze,a ono...Zapravo je dosadno,ubitačno dosadno.Nemam neku trbušinu da svi to vide,beba se još ne miče i sve je tak nekak čudno.Jedino me bebin tata mazi,pazi i ponaša se kako se nikad u životu nije.I bolje mu je da je takav inače bi mu ja mozak popila.Nemam nekakve klasične trudničke tegobe,ali sam zato nervozna...Uhh...Meni je naporno samu sebe slušat,a kak je tek onda drugima.Nebi im bila u koži.Uvijek sam mrzila ljude kojima niš ne paše,a sad sam i sama takva.Ma i gora.KLonZovi komentari su me jako razveselili,ali mi ih se neda prijavit kao spam,niti brisat.Sad sam došla malo u kućicu,jela odvratan ručak i brijem da ću opet zbrisat na plažu.Jebote ta moja maćeha fakat,ali fakat niš nezna skuhat.Kako je to žalosno.I niš ne radi doma.Kad sam došla u Umag stan je bio prljav da sam htjela nazvat odred za čistoću.Ali doslovno.Razina prljavštine je ko u toj emisiji.Sad ćete mislit da pretjerujem.Sve bi trebala govorit činjenica da sam pod u kuhinji uspjela odmastit i otkorit nakon tjedan dana,pomoću sredstva za čišćenje pećnice i domestosa.Ma fuj.Sad je kolko tolko zato kaj teroriziram mlađu seku i braću da čiste skupa samnom jer to više nisu mala djeca,bebe,nego izgrađene ličnosti,ajmoreć.U glavnom,samo ja čistim,a moja maćeha glumi Kleopatru na trosjedu i puši po čitave dane.Jedva čekam da se vratim u Zagreb,znaš,onako,fali mi ponekad...Voljela bi da mi se nisu dogodile stvari koje jesu i da nikad nisam morala otić iz njega.Mislim nisam ni morala,ali jesam,zbog sebe.Vraćam se do jeseni.A i ovak idem bar jednom tjedno.Jedva čekam da opet odem.Moj bivši Miš mi valjda dolazi u Novigrad ovaj mjesec.Nadam se da ćemo se vidjet jer...ma ništa...Ma ja sam šupak jebeni,nemrem ga pogledat u oči....
četvrtak, 05.07.2007.
Kako ostati trudna u kratkom roku????
Pa vrlo lako...
Seks bez zaštite u plodnim danima i to je to...
Samo ovisi da li to želite,ne želite,da li se dogodilo tak bezveze...
Puno je pitanja....
Meni se čudite kaj sam trudna,a prije par mjeseci sam ludovala za "svojim" Mišem...
Nemate se tome kaj isčuđavat jer je Lana Pavić u godinu dana uspjela:UDATI SE, RASTATI, ZALJUBITI SE, ZATRUDNJETI I RODITI...ZAMISLITE SVE U SAMO GODINU DANA...
A ja ipak neću roditi ove godine nego druge...
U glavnom,dijete mi je napravio čovjek koji voli mene,kojeg ja volim i to je to...
Mislim da ne duljim...
Nema veze...znam da vas sve zanima tko je tata moje bebe,ali ja vam neću reći jer to povlači za sobom još jedan kilometarski post...Hehehehe
Moj bivši miš zna da sam trudna i baš me interesira od kud mu dezinformacija o trajanju moje trudnoće...Al nek mu bude,nek misli kaj oće....
A vama svima znatiželjnicima pusa od mame i jedna slatka iz mamine bušice....
NIJE MI VAŽNO,ŠTO JE VAŽNO...
JUTROS ME INSPIRACIJA POČELA PRAT SA PARNIM VALJKOM...MISLIM DA JE TO ZATO KAJ SAM U 6 UJUTRO ČULA "SVE JOŠ MIRIŠE NA NJU"!
Danas vjerojatno putujem i znam da ću si u autu pustit svog ljubimca ljubljenog i da ću bit happy...Na trbuhu mi se počela stvarat linea nigra.(za one koji ne znaju:Pojačana pigmentacija i donjem predjelu trbuha,manifestira se u obliku okomite crte i karakteristična je ta trudnice)
Kako sam ga propametovala,ahahahahaha..
Nisam te smajliće stavljala 100 godina,baš su mi falili...
Gle ti gluposti,dovela sam se u stanje da niko ne čita moj blog,ali radi se o tome da se meni neda surfat,plovit ili kako god nazvali bivanje na internetu,po tuđim blogovima.Mislim kak da to objasnim.Kad dođem u Umag nemam volje jer mi je uvijek neko iza leđa,kad dođem u Zg nemam vremena i to tako ide u nedogled.
Popila sam jedan fini nes,bez cigareta,bez šećera i baš mi je super.Jebote nikad nisam bila neki luđački ljubitelj lubenice,ali sad...Mislim da sam u stanju ponjupat 10 kila svaki dan,,,,vele da to ispišaš,al ja brijem da je meni isto sa njom i bez nje.
Ljudeki pozdrav...iz mamine bušice
ponedjeljak, 02.07.2007.
Ne znam,ne znam...
Jebote,sve me boli od ovog mog života.Sad idem za Zagreb,opet sama sjedam u auto i pitaj Boga o kakvim ću sranjima ja razmišljati dok vozim.Pustit ću CD od Parnog valjka,slušati onaj Akijev hrapavi glas i razmišljati o tome kaj bi bilo kad bi bilo.Danas sam u depri,totalnoj,sutra biram vjenčanicu i uopće ne znam kaj želim...Cijeli život sanjam o dugoj bijeloj vjenčanici,o dugom šlajeru i crkvi,a sad mi se taj san sav rasplinuo,poput balona od sapunice.Željela sam i neku tradiciju,a sad....Stvar je u tome kaj uopće nemam pojma kaj želim...
Ima jedna dobra stvar; kosa i nokti mi rastu ko ludi...Tak da...Sutra ću se u Lovačkom rogu počastit sa ponekom hipi krpicom,mada to moj budući muž mrzi,ali baš me briga...Meni za gušt,nisam već jebene 3 godine.Sad ću se obuć normalno i nabit svoje ofucane stare starke na noge i nema mi ravne do Zagreba...Mislim,dogodilo se kaj se dogodilo i nema na svijetu osobe koju volim više nego svoje dijete i ja znam da će moje dijete imati najbolji mogući život.Moj budući muž kakav god bio,znam da će biti dobar otac.Samo nikad neću dozvolit da moje dijete sluša naše svađe,rasprave i slično.Iako se nismo posvađali od kad sam trudna,jebiga ko zna kaj nas čeka u životu.Ja svoju najveću ljubav nikad neću preboljeti,al jebiga...Prilagodimo se situaciji...Pozdrav ljudi,Sretan mi put...kissa
